Da li ste znali da je 90% ukupne količine podataka u svetu nastalo u poslednje 2 godine! Do pre nekoliko godina ti podaci su se uglavnom kreirali samo putem PC računara. Danas je skoro svaki uređaj – TV, frižider, automobil, avion, telefon itd. prikačen na internet i kreira neku vrstu podatka koji se negde čuva i dalje koristi za analizu. Takođe sadržaj i format tih podataka je daleko veći i različitiji.

Postoje pravila pri čuvanju i formatiranju tih podataka koja dalje omogućava da se ti podaci lako koriste od strane različitih profesionalaca koji putem uvida u te podatke i analiza istih mogu doneti korisne zaključke vezane za njihova polja interesovanja.

Jedan od dobrih primera stvaranja BIG DATA-e, analiza iste i dolazak do korisnog zaključka je recimo FIT aplikacija koju svaki noviji android telefon sada ima.

Fit aplikacija automatski prati vaše kretanje preko dana, beleži broj pređenih koraka, da li su oni proizvedeni u hodu, trčeći, da li ste vozili biciklu itd… Takođe na osnovu nekih parametara postavlja za cilj određeni broj koraka koji bi osoba trebala da pređe dnevno. Moj broj je 12.000.
U svetu ima milijardu i 400 hiljada korisnika android telefona! E sad zamislite da se na dnevnom nivou prikupljaju i beleže podaci o količini i načinu njihovog kretanja, broju pređenih kilometara, utrošenih kalorija… Moglo bi se reći da je to jedan BiiiiG DATA.

U mom slučaju, FIT aplikacija i podaci koje mi je ona pružila su mi značili u rešavanju jednog velikog ličnog problema. Početkom proleća počeo sam polako da se gojim. Nisam menjao režim ishrane, bavio sam se sportom 3x nedeljno, sve po starom ali su pantalone počele da stežu i žuljaju. Uz pomoć FIT aplikacije i podataka koje mi je ona pružila došao sam do zaključka da od kad vozim automobil, broj koraka koje sam dnevno pravio smanjen je sa 9000 dnevno na 3000 dnevno. Ubrzo potom automobil sam počeo da koristim samo kada je moranje i vratio se na stari režim kretanja, tako se i kilaža vratila u normalu. Poenta pričice je da su mi podaci dosta značili kod uviđanja i rešavanja ovog problema.

Travelcollab aplikacija kao i FIT, ima za cilj da automatski i na najlakši mogući način zabeleži sve podatke u procesu kupovine turističkog aranžmana i da te podatke ponudi na uvid i analizu onda kada su i onome kome su potrebni. Jedan od najboljih primera mogućnosti analize podataka koji su prikupljeni kroz Travelcollab je recimo čuvanje informacija o upitu u pretprodajnom procesu.
Upit u sebi nosi kriterijume za pronalazak aranžmana(broj osoba, cena, datumi, mesto…) ali se kroz Travelcollab čuvaju informacije i o tome kroz koji marketinški kanal je upit došao i ko od prodavaca na tom upitu radi! Tako se može doći do zaključka da recimo Facebook donosi mesečno najveći broj upita dok TV reklama puno košta a donosi minimalan broj. ali i da Milan(radnik u agenciji) ima 50% realizacije upita u prodaju dok Jovan(radnik u agenciji) ima samo 10% realizacije upita u prodaju. Pomoću uvida u ove podatke, agencija bi se logično odlučila da nastavi da investira u Facebook marketing, radnik Milan bi bio nagrađen zbog svoje uspešne realizacije a radnik Jovan bi bio poslat da dodatni trening iz prodaje zarad poboljšanja rezultata.

Dakle kao i mnogi današnji sistemi i aplikacije, i Travelcollab doprinosi kreiranju BIG DATA sveta, u kojem dobra i pravovremeno sačuvana informacija, mogućnost dolaska do i analize iste, predstavlja ogromnu korist i prednost za ljude koji znaju i umeju da na osnovu takvih informacija donesu dobre poslovne zaključke.