U Srbiji postoji 200 turističkih agencija organizatora koje imaju dozvolu države da organizuju i kreiraju turističke aranžmane za prodaju. Turistički aranžman se razlikuje od na primer rezervacije smeštaja putem booking.com-a po tome što aranžman obuhvata smeštaj i prevoz, usluge vodiča, otud ima tačan datum polaska i broj dana trajanja. Dakle kada birate turistički aranžman ne možete po svom nahođenju odrediti datum polaska i broj dana koji želite da provedete na destinaciji već se morate uklopiti u postojeću ponudu. Zašto bi onda neko kupovao aranžmane? Zato što su u sezoni odmora aranžmani jeftinji nego da sami organizujete putovanje kupovinom karata, rezervacijom smeštaja itd., znatno je lakše, posebno kada su u pitanju porodična putovanja i kada na put idu i deca.

Dakle postoji 200 agencija. Tih 200 agencija nude oko 450 destinacija putem svojih aranžmana. Te destinacije se nalaze u 15 zemalja, najpopularnije su: Grčka(Blic: milion Srba putuje u Grčku), Turska, Egipat, Crna Gora… Neke agencije u ponudi imaju samo 3 destinacije a neke i do 60 destinacija u nekoliko različitih zemalja. Sve ukupno, kada se saberu sve destinacije koje agencije nude, ispadne da postoji 2800 ponuda različitih agencija za tih 450 destinacija. E sad, za svaku destinaciju u sezoni u proseku postoji 13 polazaka, jer su aranžmani najčešće u razmaku od 10 dana a sezona letnjih odmora počinje krajem maja i završava se krajem septembra. Prosečan broj kuća/smeštaja koje agencije nude po destinaciji je 6. Prosečan broj soba na prodaju po kući/smeštaju koje agencije imaju u ponudi je 4. Po ovoj statistici, proceni dolazimo do zaključka da se u Srbiji godišnje (najvećim delom leti) ukupno proda oko 800.000 aranžmana.

Aranžman predstavlja putni ugovor koji se odnosi na zakupljenu sobu/sobe u određenom terminu, sa određenom vrstom prevoza i ostalim uslugama. Jedan aranžman može da sadrži nekoliko putnika. Retkost je da agencije prodaju aranžman koji se odnosi na putnika a ne na sobu, ali ima i toga. To izgleda tako što putnik uplati putovanje, te dobije ugovor-aranžman za to putovanje ali u ugovoru nema jasno definisanu sobu i saputnike. Ovo je slučaj kod agencija koje se bave organizacijom putovanja za mlade, one kao glavni indikator uspešnosti poslovanja imaju broj putnika a ne broj prodatih aranžmana.

Najvažniji kriterijumi po kojima ljudi pretražuju i kupuju ove aranžmane su: Tip sobe(dvokrevetna, trokrevetna), destinacija, datum putovanja, broj noćenja, cena, usluga(samo noćenje,ND, HB…), prevoz, u poslednje vreme – da li je aranžman “last minute – “Njuz: last minute – najpopularnija destinacija“, popusti za decu, mesto polaska…

Kada putnici krenu da traže svoje idealno putovanje, dolazi se do toga da je to izuzetno komplikovan proces. Otud i postojanje 700 agencija subagenata širom Srbije čiji je jedini posao da putnicima pronađu idealno putovanje i objasne uslove istog. Travelcollab već koristi solidan broj subagenata kao ispomoć u poslu i oni su takoređi mozak prodaje turističkih aranžmana u Srbiji. Travelcollab im pomaže u poslovnom procesu pošto su ugovorili putovanje, putem Travelcollab-a izdaju dokumenta, vode uplate, dugovanja, pamte podatke o putnicima, istoriji poslovanja itd… Subagenti dnevno u proseku rešavaju 4 upita, po upitu u proseku pozovu 5 agencije organizatora što izađe na 20 poziva dnevno. Subagenti zovu organizatore da bi proverili koji su kapaciteti dostupni. Na pitanje postavljeno subagentima “Šta vam je največi problem u procesu prodaje aranžmana?” 100% odgovora je bio – zivkanje organizatora i provera slobodnih kapaciteta.

Posle ankete sprovedene na sajmu turizma 2016, od 50 ispitanih agencija organizatora, jedna je imala prikaz slobodnih kapaciteta na svom sajtu, još dve su to imale u planu, ostale agencije to nisu imale ni u dugoročnom planu.

Činjenica je da u Srbiji iako postoji ogromno tržište prodaje turističkih aranžmana od oko 100.000.000eur godišnje, koje upošljava i veliki broj radnika, ne postoji upotrebljivi, intuitivni centralni registar gde ljudi mogu da pronađu i uporede aranžmane. Postoje projekti i pokušaji koji su živeli ili još uvek žive i koji po mišljenju autora ovog teksta zbog određenih nedostataka ne ispunjavaju pun potencijal takvog tržišta. kao što postoji PayPal koji je posle prvobitnog uspeha stagnirao i time dozvolio uspeh svog konkurenta Stripe-a – firme za online plaćanja čija se vrednost trenutno procenjuje na nekoliko milijardi dolara, tako je i napredak tehnologija dozovilo nama u Travelcollab-u da uvidimo mogućnosti na tržištu prodaje turističkih aranžmana. Primeri postojećih rešenja su:
www.superodmor.rs
www.putovanja.info
www.lastminuteponude.com
www.letovanje2017.com
Primer u inostranstvu:
www.travelsupermarket.com

Cilj Travelcollab Canvas aplikacije je da preuzme primat na web-u kada su u pitanju pretrage turističkih aranžmana i da inovativnim prikazom podataka i seo tehnikama postane i ostane startna pozicija svih pretraga te vrste.

Kao što smo u gornjem delu teksta zaključili, u Srbiji postoji godišnja ponuda od 800.000 aranžmana. To je ogroman broj mogućnosti pri kupovini i toliku količinu podataka nije lako svariti, posebno ako je prikazana u tekstualnom obliku. Travelcollab tim je osmislio lak i intuitivan način prikaza ovih podataka koristeći vizuelizaciju podataka kao bitan segment rešenja. Naša strategija je bolj UX (korisnički osećaj) od onoga koji trenutne opcije na tržištu nude.

Zašto naziv Canvas? Zato što se taj naziv u biznisu koristi kada na jednom prikazu trebaju da se prikažu sve relevantne informacije vezane za taj biznis: “The business model canvas”.

Isto tako mi želimo jednim prikazom da pokažemo sve relevantne podatke koji su bitni u pretrazi turističkih aranžmana.

Još jedna industrija koristi ovaj prikaz. Ta industrija je doživela eksplozivan rast u poslednjih nekoliko godina jer je jako dobro rešila probleme marketinga, prodaje i organizacije i oni takođe pri poslovanju koriste jedan Canvas alat iako ga možda tako ne nazivaju. Govorimo o industriji Beogradskog noćnog života.

Skoro svaki menadžer ili hostesa “kafanice”, splava ili nekog trećeg lokala koji ozbiljno posluje, koristi gore prikazan alat sa mapom stolova u lokalu i sa informacijama o rezervacijama vezanim za te stolove. Da li je taj sto slobodan, prodat, kome itd…

Ovakvo rešenje mi želimo da sprovedemo u industriji prodaje turističkih aranžmana, vizuelno prikazana, mapirana ponuda smeštaja i polazaka koja će umnogome olakšati putnicima i turističkim profesionalcima da dođu do traženog putovanja. Naša matrica/canvas je jednostavna i lako se filtrira. 

Naše rešenje kombinuje Canvas prikaz podataka i crowdsorcing – za prikupljanje istih. Kako funkcioniše crowdsorcing prikupljanje podataka? Da li ste čuli za aplikaciju “Naša patrola”? Još jedan proizvod proizašao iz beogradskog noćnog života koji trenutno ima od 100.000 do 500.000 download-a na google play-u.

[ngg_images source=”galleries” container_ids=”44″ display_type=”photocrati-nextgen_basic_thumbnails” override_thumbnail_settings=”0″ thumbnail_width=”240″ thumbnail_height=”160″ thumbnail_crop=”1″ images_per_page=”20″ number_of_columns=”4″ ajax_pagination=”0″ show_all_in_lightbox=”0″ use_imagebrowser_effect=”0″ show_slideshow_link=”1″ slideshow_link_text=”[Show slideshow]” template=”/home/golding/public_html/travelcollab.com/wp-content/plugins/nextgen-gallery/products/photocrati_nextgen/modules/ngglegacy/view/gallery.php” order_by=”sortorder” order_direction=”ASC” returns=”included” maximum_entity_count=”500″]Korisnici ove aplikacije prijavljuju policijske patrole u gradu da bi ostale korisnike upozorili da obrate pažnju na vođnju ne bi li bili kažnjeni. Sami korisnici uploaduju ove podatke te postoji tabela/leader korisnika koja prikazuje koji korisnici imaju najveću aktivnost, preciznost itd i na osnovu toga mogu da budu nagrađeni. Sličan princip koristi i Travelcollab Canvas za prikupljanje podataka, samo što je Travelcollab tržište mnogo veće a samim tim i nagrade za korisnike.

Korisnicima(i B2B i B2C) Travelcollab aplikacije će biti omogućeno da markiraju određeni aranžman sa slobodan-zauzet, i na taj način ćemo svi zajedno uspeti da izmapiramo dostupačnu ponudu što će prepoloviti vreme potrebno za kupovinu turističkih aranžmana. U današnjem digitalnom vremenu, ušteda vremena nekome obično predstavlja zaradu onome ko je to pomogao da se to vreme uštedi.