Kako proceniti vrednost turističke agencije? Kako se procenjuje vrednost biznisa uopšte? Pitali smo Stevana Damjanovića iz renomirane revirzorske kuće koja se ovim pitanjem svakodnevno bavi. Njegov opširan i profesinalan odgovor možete videti u video-u na dnu ovog teksta. Mi smo iz njegovog odgovora izvukli najbitnije detalje i u uprošćenoj formi primenili ih na turističke agencije.
Zašto bi neko želeo da zna vrednost svoje ili nečije agencije? Možda jednostavno želi da proda svoj biznis i bavi se nečim drugim ili sa druge strane želi da učvrsti poziciju na tržištu i otkupi konkurenciju. Banke traže slične podatke kada se podiže kredit… Svakako nije loše znati, evo kako:
Kako se procenjuje vrednost biznisa?
Stevinim rečima: ” Ti treba da platiš neki biznis onoliko koliko će ti novca on doneti u budućnosti. Ovde je bitna “vremenska vrednost novca”. 1000$ “za godinu dana” sada vredi 900$. Ta procena se naziva “diskontna vrednost novca” kada novac iz budućeg vremena svedeš na trenutnu vrednost.
Vrednost firme je jednaka diskontovanim novčanim tokovima(laički rečeno – “novčani tok” je profit) za određeni period, najčešće 5 godina. Dakle kada izračunamo koliko biznis može da profitira za rok od 5 godina i taj novac diskontujemo na trenutnu vrednost, dobijamo trenutnu – terminalnu vrednost biznisa.
Primer proračuna vrednosti na agenciji”KonŠiki Turs”:
Agencija “KonŠiki Turs” nema nekretnine i vozila u vlasništvu, dakle procenjujemo samo biznis.
Profit = prihod – troškovi.
Prosečni mesečni profit “KonŠiki Turs-a” iznozi 1000 eur. Dakle – kad se odbiju svi troškovi poslovanja – plate, rentiranje lokala, računi ostane 1000eur.
To je 12.000 eur profita godišnje.
Što je 60.000 eur na 5 godina.
Trenutnu vrednost “KonŠiki Tursa” dobijama kada petogodišnji profit koji iznosi 60.000eur svedemo na trenutnu – diskontovanu vrednost.
Diskontna stopa iznosi 50%. Diskontovana vrednost od 60.000 iznosi 30.000eur.
Da bi neko danas kupio “KonŠiki Turs” po tržišnim i ekonomskim pravilima trebao bi vlasniku da plati 30.000eur.
Naravno, procena vrednosti firme je daleko komplikovanija i u računicu se uzimaju makroekonomski(eksterni) i mikroekonomski(interni) faktori. Gore navedena računica služi da bi se okvirno razumela logika procenjivanja nekog biznisa.
Šta utiče na vrednost biznisa(agencije)?
Utiču podjednako makroekonomski-eksterni i mikroekonomski-interni faktori. Interni faktori se odnose na poslovanje agencije, eksterni faktori se odnose na tržište na kojem agencija posluje.
Mikroekonomski – interni faktori u poslovanju turističkih agencija u Srbiji:
Mikroekonomski faktori se odnose na interno poslovanje samog binzisa. Da bi uopšte moglo da se razmišlja o proceni nekog biznisa prvo je potrebno imati uvid u istoriju ovih podataka. Kad su agencije u pitanju u ove podatke ulaze informacije kao što su broj prodatih usluga u određenom periodu. Da li broj prodatih usluga raste ili opada, da li postoje kupci koji su “stalni”… Kolika je vrednost prodatih usluga i na kraju krajeva koliki je profit. Ako je agencija u stanju da lako dođe do ovih podataka, u stanju je i da lako izračuna sopstvenu vrednost. Kod subagentskih turističkih agencija specifičan faktor je kupac jer se sami kupci često vezuju za vlasnika agencije pa bi takav “vezani” kupac smanjio vrednost same agencije pri prodaji ukoliko bivši vlasnik nije u mogućstvu da budućem vlasniku obeća “vernost” svojih putnika.
Korisnici Travelcollab aplikacije do ovih podataka dolaze prilično lako. Za pregled poslovanja agencije dovoljno je otići na stranicu “Izveštaji” gde mogu videti broj prodatih aranžmana u određenom periodu, broj putnika čak i vrednost aranžmana i provizije ukoliko se ti podaci ažurno unose. Da bi saznali da li im poslovanje agencije raste, dovoljno je da ove podatke uporede sa godinom ranije. Takođe na stranici “Klijenti”, agencija ima spisak svih klijenata i uvid u njihove kupovine po čemu može da proceni koliko joj koji kupac donosi profita i koliko često kupuje kod iste.
Makroekonomski – eksterni faktori u poslovanju turističkih agencija u Srbiji iliti tržište:
Nije ista vrednost agencije koja godišnje proda 1000 aranžmana u Beogradu i one koja proda 1000 aranžmana u Vranju jer je u Beogradu veća platežna moć. Makroekonomski faktori u Srbiji nisu baš najbolji u poslednjih nekoliko godina naročito kad je poslovanje turističkih agencija u pitanju. Svedoci smo propadanja nekoliko velikih i manjih agencija – “Sab Travel”, “FlyFly Travel”, “Milenijum”, “Jazz”… Ovo utiče na smanjivanje vrednosti cele industrije jer je predstavlja kao riskantnu zbog čega retko ko želi da ulaže u istu a banke i osiguravajuće kuće poskupljuju svoje kredite i pakete osiguranja koje agencije koriste. Platežna moć putnika takođe nije zavidna. Povrh svega ovoga domaće agencije su opterećene regulatornom politikom države dok inostrana konkurencija kao što su Booking, Airbnb i ostale tehnološki napredne kompanija prodaju na istom tržištu bez potrebe da se povinuju određenim pravilima. Ovo su neki od faktora koji negativno utiču na procenu vrednosti turističkih agencija i cele industrije. Postoje i pozitivne stvari – navike kupaca koji se rado vraćaju kada steknu poverenje u agenciju. Putnici iz dijaspore takođe vole da koriste usluge domaćih agencija jer dobiju veću vrednost za novac.
Zašto moj otac nije mogao da proda turističku agenciju posle 30 godina rada dok sam ja uspeo da prodam svoj udeo u agenciji posle 3 godine rada iste i taj novac podelim sa ocem?
Moj Gojko je držao turističku agenciju preko 30 godina. Turizam se značajno promenio u poslednjih 25-30 godina. Više nije bilo bitno čija agencija dugo radi već čija je agencija prva na google-u. Ja sam postavio sajt Gojkove agencije, optimizovao ga… Posle nekog vremena sajt agencije se pojavljivao kao prvi rezultat za pretrage “autobuske karte Nemačka, Austrija”… Kada je telefon u agenciji počeo da zvoni i da se javljaju kupci iz Novog Pazara, Subotice, Čačka – da kupe autobuske karte za Nemačku, Gojko meni kaže da prestanem da se igram na internetu, maknem to sa sajta i sedim da sređujem papirnate ugovore u agenciji i prodam neki aranžman ako mogu… Tu je već bilo jasno da ja i Gojko nemamo istu poslovnu viziju. Ja sam otišao da se bavim web marketingom i tehnologijama dok je Gojko nastavio da vodi agenciju na njegov način. Posle nekog vremena Gojko je imao zdravsvene probleme i nije više mogao da vodi agenciju. Ja sam došao da pomognem oko njenog zatvaranja. U jednom trenutku me je Gojko pitao da li možemo da prodamo agenciju? Na moje pitanje – da li znaš koliko aranžmana godišnje prodaš odgovorio mi je “Nemam pojma, znam samo da mi je džep bio pun para.”. Moj odgovor je bio “Ne možemo da prodamo agenciju, jer jednostavno ne znamo ništa o njoj.”.
Od agencije je ostao samo broj telefona i nešto nameštaja. Taj nameštaj i broj telefona preuzela je Gojkova bivša koleginica kojoj sam pomogao da registruje novu agenciju. Uslov je bio da koristi Travelcollab da ja ne bih morao da sedim u agenciji već da bih mogao da imam uvid u poslovanje i kada nisam tu. Posle tri godine ta agencija je među najpoznatijima u gradu. Ja nisam imao vremena da se bavim agencijom jer vreme želim da ulažem u Travelcollab pa sam koleginici ponudio da otkupi moj udeo. Znao sam tačno koliko ima aranžmana, koliko ima putnika, kakvi su ti kupci-putnici, da ima godišnji rast prodatih aranžmana od x%. Te podatke sam dobio uz pomoć 3 klika u Travelcollabu na stranici “Izveštaji”. Uz pomoć tih podataka ponudio sam joj cenu za moj “izlaz”. Dogovorili smo se u roku od par sekundi. Gojko dobija pola ugovorene cifre 🙂