Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga šta vam je bitno. Ako vam je bitna, cena, onda je svejedno. Za jedno putovanje ista je cena i kod organizatora i kod posrednika. Organizator i posrednik imaju potpisan subagentski ugovor kojim posrednik dobija procenat od cene aranžmana. Posredniku je zakonom zabranjeno da tu cenu podiže.

Čemu uopšte služe posrednici?

Ako znate gde i kad hoćete da putujete, ako znate koja je cena i koja agencija to ima u ponudi, odnosno ako znate sve detalje željenog putovanja onda vam posrednik ne treba. Međutim ako znate samo neke a ne sve od ovih stavki, onda je posrednik idealan da mu se obratite pre nego organizatoru. Zašto? Pa zato što posrednik uvek sarađuje sa više organizatora.  Za neke destinacije ogroman broj organizatora nudi aranžmane. Recimo za Hanioti u Grčkoj ima čak 50 ponuda različitih agencija. Iskusan posrednik/subagent će vam bez problema pronaći i uporediti ove ponude i omogućiti vam da odaberete baš onu koja vam najviše odgovara bilo da je u pitanju cena, izgled apartmana, daljina od mora, prevoz itd… Subagenti to rade. Pretražuju i upoređuju ponudu ne bi li putniku omogućili idealan izbor. Na slikama ispod možete videti razliku u ponudama.

Organizatori obično nisu u situaciji  da putniku posvete toliko vremena i još da mu ponude aranžmane drugih agencija ako oni nemaju odgovarajući. Postoje slučajevi jako dobrih organizatora čije su kancelarije uvek pune i čiji se aranžmani brzo prodaju, da putnicima čak kažu da na javnom računaru u agenciji sami pronađu putovanje te agencije koje im odgovara i da na šalter dođu samo da uplate jer šalterski radnik trenutno nema vremena za objašnjavanje oko aranžmana. Ovo možda deluje uvredljivo, ali je jednostavno takva situacija, ako imaju dobra putovanja i još ako je sezona, nemaju vremena da se previše posvete ponekad neodlučnom kupcu.
Zato postoje subagenti. Subagentov smisao postojanja je da znanje i vreme posveti putniku i pomogne mu da izabere idealno putovanje, za koje je često potrebno prečešljati sajtove nekoliko organizatora.
Subagenti koji koriste Travelcollab sistem su u mogućnosti da vam u jednoj sekundi pronađu i do 30 ponuda različitih agencija – po destinaciji, i da sve to imaju zapamćeno do trenutka kada vi želite da oni vama to pokažu.

Kako prepoznati da li agencija ima prevarantske tendencije?

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/secate-li-se-agencije-triniti-prevarant-povratnik-opet-ojadio-turiste-za-17000-evra-i-pobegao-clanak-1871621
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:559240-Uhapsen-vlasnik-agencije-Uniko-travel-zbog-prevare-100-turista

Svakog leta se pojavi članak sa naslovom: “Vlasnik te i te agencije ojadio putnike i ostavio ih na cedilu!”. U ovakvim situacijama su se do sad u većem procentu pojavljivali sami organizatori kojih je oko 150 u Srbiji dok je subagenata oko 600 i za koje se retko može i pronaći tekst na internetu da su nekog prevarili.
Evo jednog teksta koji okrivljuje i subagente: www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/89066/Rizicno-putovati-preko-turistickih-subagencija.html
Država je odlučila da se protiv “prevara” izbori time što je za izdavanje licence organizatoru putovanja potrebno da taj organizator obezbedi bankarsku garanciju od 300.000 evra koja služi za slučaj da putnici imaju problema u putovanju te se putem novca iz te garancije ti problemi mogu privremeno rešiti.
Način na koji subagent može prevariti putnika je taj, da od putnika uzima novac za putovanje ali da ga ne prosleđuje organizatoru, što je moguć ali redak scenarijo, jer to nisu baš velike cifre da bi subagent tim novcem zatvorio firmu i odselio se na tropsko ostrvo. Alarmna lampica za prevaru vam se treba upaliti, kada agencija za koju prvi put čujete nudi putovanja po jako niskim cenama… Na primer 10 noći u Egiptu, avionom za 200eur, letovanje u Grčkoj u sred sezone sa prevozom za ispod 100 eur itd… Što jeftinije to riskantnije…

Koja agencija je dobra a koja je loša?

Dobra je ona agencija koja predstavlja svoju uslugu onakvom kakva zaista jeste. Ima agencija koje kažu da je 50 metra od mora a ustvari je 300, da je nov autobus a ustvari je “Ko to tamo peva”, ali za takve agencije se brzo pročuje, jer je nekako putnicima uvek interesantnije da pričaju o onome što ih je iznerviralo na putovanju nego o onome što im se svidelo. Nefer prikazivanja aranžmana i mazanje očiju putniku više svrstavam u generalno lošu poslovnu politiku firme, nego kvalitet same agencije.  Kad je kvalitet agencije u pitanju, sve agencije su iste. Dok ne dođe do problema. A problema uvek ima. Pokvari se autobus, prebukiran je hotel, zastoj na granici… Kvalitet agencije se ogleda u tome – kako rešava ove probleme. Po tome se mere i organizator i subagent. Organizator je tu da na licu mesta uradi sve što je u njegovoj moći da problem reši, dok je subagentov posao da često bude na vezi sa putnikom, njegovom porodicom itd. Dok se problem ne reši. E sad neke agencije ugase telefone i zatvore kancelarije, a neke su uz putnika svo vreme.