Turističke agencije u Srbiji ratuju na dva fronta. Kiks na bilo kojem od ta dva fronta preti da odvede firmu u poraz i kapitulaciju.

Prvi front – onaj svima vidljiv, je borba za osvajanje kupaca. Tu bitku svi vole da biju jer deluje zabavno, donosli slavu, prestiž i profit. Da bi ste imali dobre rezultate na ovom frontu potrebno je da ste prepoznatljivi kao brend, da imate dobar marketing, da ste dobar prodavac. Ova bitka se do pre 20 godina vodila po ulicama vaših gradova, medijima kao što su radio, TV i novine međutim u poslednjih nekoliko godina bojno polje ove bitke se seli na internet! Nekad ste tu bitku vodili protiv lokalne konkurencije a sada zato što se ta bitka preselila na internet pored lokalne konkurencije protiv vas se bore i velike svetske “vojske” pod zastavom “Bookinga”, online rezervacije avio karata, hotela…  Naš zemljak se hrabro bori ali mu je glavno oružje “kubura” – sve dok koristi zastarele metode vođenja poslovanja i kreiranja poslovne dokumentacije kao što su Word, excel, neupotrebljive i zastarele metode čuvanja podataka o kupcima… Dok naš zemljak jednom “napuni i opali”, konkurencija kupca napada najmodernijim oružjem i avijaciom i čeka ga na svakom ćošku – na telefonu, računaru, mailu, facebook-u, instagramu. Ono gde je naš zemljak jači je borba “prsa u prsa”, kada gleda kupca u oči – taj nema gde. Međutim dolaze vremena da kupci više neće morati da gledaju prodavce u oči već u njihov web sajt ili aplikaciju na mobilnom telefonu. Tim Travelcollab-a je uvideo ovaj izazov i ovu nepravdu. Rešili smo da se posvetimo unapređivanju “oružja” naših zemljaka. Pomoću Travelcollab aplikacije sada kuburu puni mnogo brže i iz nje puca automatski rafal. Ipak “rat” nije gotov, potrebno je još puno da se uradi da bi “neprijatelj” bio odvraćen. Mi smo sigurni da ćemo uspeti, svaki put smo opstali i sad ćemo. 

Drugi front – nevidljiv i opasniji – srpska birokratija i zakoni. Dok je srpski turistički radnik u rovu obasut žestokom paljbom Bookinga, SkyScanner-a, Airbnb-a, Nikane i ostalih firmi koje prodaju svoje usluge na srpskom tržištu bez da podležu srpskim zakonima i turističkim pravilnicima, srpski turistički radnik se boji i razmišlja. Ne razmišlja kako da preživi neprijateljsku paljbu, da doaka “neprijatelju”, kako da mu uzvrati udarac i pobedi. Razmišlja o tome da li su mu cipele čiste, da li mu je košulja uvučena u pantalone, da li su mu pertle svezane. Razmišlja o tome jer povremeno rovom prođe inspekcija i žestoko kažnjava sve kojima “uniforma” nije uredna. Da se razumemo, inspekcija treba da postoji – jer treba da štiti struku od kukolja koji se povremeno u nju uvuče i obruka celu branšu. Ali se ponekad čini da te mere predostrožnosti idu do tog nivoa da počinju da guše struku i ljude koji u njoj savesno i dobro rade. Na taj način mere predostrožnosti direktno utiču na to da naš domaći turistički radnik gubi bitku od inostrane konkurencije.
Posebno je opasna “paranoja” koja se javlja kod domaćeg turističkog radnika izazvana nejasnoćama u zakonu i pravilnicima koje čak ni turistički inspektori ne mogu da pojasne. Primere rasprava na temu pravila u turizmu i različitih tumačenja istih možete videti u našem tekstu: Nejasnoće i tumačenja pravilnika u srpskom turizmu. Čest je slučaj da u jednom gradu inspekcija zakon tumači na jedan način dok se oko potpuno istog pitanja u drugom gradu zakon tumači na potpuno drugačiji način od strane inspektora. Ovo ubija moral naših “vojnika” i skreće im misli sa pravog problema – kako preoteti kupca “neprijatelju”. Ipak i ovaj rat može da se dobije, potrebno je da se struka i zakonodavci sastanu i porade zajedno ne bi li došli do rešenja koje je na korist i državi i njenoj “vojsci” koja je brani i izdržava. Dok se to ne desi na nekom višem nivou, Travelcollab će pomoći tako što će osigurati da se vojnici uvek nalaze u rovu po p.s. -u. 

Tim Travelcollaba je jurišem uleteo na prvi front. Bili smo spremni da napadnemo i potučemo protivnika zajedno sa našim korisnicima. Ipak u tom zaletu stalno smo čuli – stani, čekaj, košulja ti viri iz pantalona. Ovaj dokument nije po pravilu inspekcije, onaj dokument nije po pravilu inspekcije. Taman kada opet krenemo u napad, neko kaže – ali font na dokumentu ti nije 12 a mora da bude. Na ugovoru koji se daje putniku mora da stoji informacija o “osobi za reklamacije” iako dobar deo agencija ne može da se složi oko toga čiji kontakt treba da stoji u tom polju – organizatorov ili subagentov(pogledajte primer rasprave na tu temu)… Izgubili smo zalet stali smo ali nismo odustali. Vratili smo se u rov, utegli košulju – sredili dokumenta, knjigu KEPTA, ugovore, najave i krećemo opet! Ipak trebaće nam vaša pomoć da sačuvamo ono što je naše! Pratite nas i saznajte kako da nam pomognete.

Comments

comments